Криза Слободе – Слобода у Мрежи

Између информације и моћи одавно је установљен знак једнакости. Између моћи и знања, у смислу укрштених и у специфични контекст стављених информација, очигледно, постоји још већи степен корелације.

Претпоставка о тајности информација на Интернету била је наивна годинама уназад; ипак, поуздана потврда тога да на Интернету тајност уопште не постоји, изазвала је велики метеж и појачала грч и револт у светској јавности. Велико откриће о свесном кршењу људске слободе на Интернету од стране америчких служби, те „прање“ таквих акција контекстом националне или војне безбедности, лако може бити импулс за крупна глобална кретања. Све и да их не иницира непосредно, врло сам сигуран да се Едвард Сноуден већ у овом тренутку озбиљно узидао у темеље неких крупних друштвених промена које нас очекују.

Зашто тако мислим и да ли преувеличавам, узмемо ли у обзир да је јавно мишљење у САД лако формирати као загрејани восак? По чему се ова истина разликује од бројних других које су прерасле оквир било тајне било јавне тајне, а ипак ни на који начин нису направиле заокрет у свести појединаца, па ни иницирале нека озбиљнија реструктурирања система?

Пре свега, Интернет по свим мерилима представља застрашујуће широк оквир за размену информација, довео је до експолозије јавно доступних информација и знања, и већ дуго је главни медиј за размену садржаја свих врста, укључујући ту и садржај per se најнеугоднији за све тоталитарне системе – МИШЉЕЊЕ. Додатно, Интернет је НАЈВЕЋИ МЕХАНИЗАМ ЗА ЕМАНЦИПАЦИЈУ И ОБРАЗОВАЊЕ који је људски род произвео, а еманципација и образовање нису познати као нарочити ветар у леђа затвореним системима. И уз све могућности злоупотребе и непостојање тајности свих садржаја, и без обзира на нулти степен заштите са којом је Интернет оригинално пројектован, чињеница је да је, у поређењу са свим другим медијима, мишљење које се пласира на Интернету најтеже модерисати и цензурисати. Отуда је, и поред постојања свих механизама за спутавање људских и личних слобода на глобалној мрежи, о чијем смо постојању добили потврду, у овом тренутку јако тешко са озбиљношћу говорити о сузбијању дисонантних мишљења од стране „власника“ система. Могуће је у новинама и на телевизији, али Интернет једноставно још увек није довољно „печен“ за такву манипулацију.

Прочитај више…

Друштвена елита 21. века – Образовани појединац

Откако сам је први пут чуо пре неколико година, увек волим да са друштвом поделим причу о настанку и развоју Skype-а. На њу ме је данас подсетила новост о Џеку Андраки, петнаестогодишњем америчком средњошколцу који је „за домаћи задатак“ развио најбољу, најефикаснију и најјефтинију, светску методу за рано откривање рака панкреаса. За мене, ове две приче су врло тесно повезане – и једна и друга говоре о томе како талентовани, вредни и мотивисани појединац, или мала група њих, могу пресудно да утичу и да на најнепосреднији начин обликују СВЕТСКУ стварност.

Прича 1.

Скајп је настао пре равно деценију у Естонији као пословни експеримент тројице естонских програмера. Временом, апликација је због  напредног мрежног протокола и ефикасне компресије звука и видео записа постала најпопуларнија светска апликација за instant messaging, VoIP (интернет телефонија) и видео позиве, а према неким свежим проценама њен удео у светском телефонском саобраћају је превазишао 10%. Скајп, пројекат ТРОЈИЦЕ људи, великих ентузијаста и напорних радника,  данас запошљава преко 500 високо образованих стручњака, од чега 50% у матичној Естонији. Пре две године Скајп је купљен од стране Мајкрософта за 8.5 милијарди $, сваке године генерише преко 750 милиона $ профита и има исто толико регистрованих корисникаЦене које нуде су јако ниске, а свака тачка на земаљској кугли је доступна са одличним квалитетом услуге.

Прочитај више…

Политичка потпора друштвеном паразитизму

Обично сам врло суздржан када су коментари на тему геј популације у питању. Заправо, као заклети противник сензације и људске глупости, врло се гнушам тога у каквој су несразмери утрошак енергије око тог питања и његов политички значај са реалним друштвеним значајем. За мене, обичног грађанина, на скали животних питања и брига много испред геј популације налазе се сутрашња временска прогноза, гужве у саобраћају или резултати 8. кола Премијер лиге у сезони 2012, али агресивна медијска и спољнополитичка потпора овом исконструисаном проблему чине да већина не перципира овај феномен као једнако пролазан и небитан. Захваљујући таквом усмереном штетном деловању на јавну свест, недавно су далеко мање прашине за собом подигла питања хроничне импотенције НБС у напорима стабилизације курса и поскупљења основних прехрамбених артикала него питање неке геј манифестације, а чак су и Монсанто „ГМОвна“ уведена у Србију на „мала врата“.

За оне који имају приговор на моје ниподаштавање „људских права“, а који уз то имају проблем са математиком, покушаћу да укратко илуструјем моју верзију демократије: Моја кравица јогурт са ценом од 115 динара је проблем 7.2 милиона људи, а геј манифестација је проблем њих 100 или 200. Из наведеног, закључујем да је по фундаменталном демократском принципу питање поскупљења млечних производа 36.000 пута значајније државно и демократско питање него ово друго.

Пре наставка текста, још једна важна напомена: хомосексуалност сматрам легитимним и легалним избором појединца. Ипак, како природни закони нису тако флексибилни и погодни за манипулацију као друштвени, чврсто стојим иза тврдње да је хомосексуалност сексуални поремећај. Када би се природа одликовала друштвеном флексибилношћу и политичком коректношћу, можда би и купус јео козу, али како се то обично не дешава, нема потребе да се преиспитује чврстоћа мог става.

Елем, ред је да након опсежног увода објавим и праву тему ових редова. Није у питању ОНАЈ политички феномен у чијој су сенци остале неопажене многе значајније теме, већ нешто далеко фрапантније. Наиме, данас је Ненад Узелац, члан Студентског парламента Универзитета у Београду, објавио како је, након разговора са помоћником министра Обрадовића, дошао до шокантног сазнања да су припадници „ЛГБТ“ популације, поднесу ли захтев, ослобођени у потпуности плаћања школарина. Наслућује се, све то зато што је реч о мањинској, дискриминисаној и осетљивој групи, попут Рома и хендикепираних особа.

Прочитај више…

Реформисање уназад

Већ неко време покушавам да се одважим да напишем блог пост на тему високог школства. Као редован студент и активан члан студентских организација на свом факултету, имао сам добар увид у „стање на терену“, али ме је већ неко време у објављивању ових редова спутавала помисао да би текст могао бити неоправдано агресиван, шкакљив и нападан. Ипак, неки нови закључци до којих сам дошао претходних дана (чекање у редовима пружило ми је прегршт времена да поразмислим о свему) нагнали су ме на објављивање овог текста.

Проблем високог школства у Србији датира из периода након Другог светског рата. Зашто толико уназад? Међу већим проблемима тадашње Југославије, која је доживљавала наглу индустријализацију, било је и питање како једну традиционално пољопривредну базу превести у претежно индустријску, уз тада врло евидентан (па и шокантан) мањак високо образованих кадрова. Тадашња Југославија обезбеђивала је све услове да се високо школство учини широко доступним и приступачним и напредак је у наредних тридесетак година свакако постојао, али статистички подаци са краја двадесетог века нису били нарочито сјајни – према подацима из Социологије професора Слободана Миладиновића, тек сваки 16. грађанин (нешто преко 6%) је имао диплому више школе или факултета.

Прочитај више…

Бројна права формалног образовања

Јесте ли икада размишљали о свету у више од три димензије? Да ли је могуће да, на пример, постоји четврта просторна димензија која није видљива? Да ли је могуће да постоје димензије које нису просторне, чијег постојања нисмо свесни? Мени су мисли више пута знале да одлутају у том смеру, и о томе сам већ писао неколико белешки.

Право питање је зашто се занимам за тако апстрактне ствари.

Људи воле да између сваке две ствари ставе релацију „мање“, „веће“ или „једнако“. Изузев одласка у продавницу у куповину неког скупог уређаја, када новац утиче на то да људски ум ствари посматра вишедимензионално (цена напрема квалитету, бренд, дизајн, гарантни рок итд.), осуђени смо да све посматрамо мање-више на нивоу бројне праве.  Наш професор статистике волео је да каже да су нас то „зајебали стари Грци“, али ја мислим како је то штетни одраз друштва на људску свест. Изузетно штетан, а склон сам да помислим да је то са намером. Отуда и моје интересовање за вишедимензионалност, и у природи и у друштвеном смислу. Прочитај више…

Pussy Riot и аршини од пластелина

Суђење чланицама руског бенда Pussy Riot већ неко време налази се у жижи руске јавности, а и у медијима ван Русије овом случају се придавала неуобичајено велика пажња. За оне који нису пратили, ово је суђење политички инструментализовано у оквиру актуелних превирања у Русији, где су се неуспешни вишемесечни улични протести преселили на штампане странице. Кулминација четворомесечног медијског немира догодила се данас, када су чланице бенда осуђене на три године затвора због хулиганског понашања и верске мржње.

Покушаћу да овом занимљивом феномену наивног суђења које је добило глобални публицитет приступим онако како то обично чиним – помало филозофски, са гурањем очигледне политичке брљотине у други план. Али, може ли се ван политике говорити о томе где престају личне слободе и слобода изражавања, а почињу девијантност и вандализам?

Прочитај више…

ГМ врсте и Србија – истине и заблуде

Истине и заблуде око ГМО почеле су да се шире интернетом са актуелизацијом незваничних притисака САД на Србију од пре неколико месеци. Свакако, један од упечатљивијих момената у контексту ове приче био је завршни митинг једне предизборне кампање, када је потпуно индискретно саопштено да се планира њихова легализација у циљу решења проблема ниске понуде хране.

Бројне спекулације да ли ГМО штете или не штете људском здрављу у том тренутку заузимале су добар део новинских страна и велики део тајмлајна на Твитеру, али су свест и забринутост, како смо и навикли, биле кратког даха. Неколико месеци касније, какви су закључци изведени о ГМ врстама?

Прочитај више…